50 STANOVA, 9 AVIONA, VIŠA OD KULE BEOGRAD Nestvarne činjenice o srpskoj trobojci koja će se danas zavijoriti na ulicama Beograda
Dodajte Kurir u vaš Google izborDuga čak 500, široka devet metara, teška oko 600 kilograma i s površinom od neverovatnih 4.000 kvadratnih metara, džinovska srpska trobojka koja će biti predstavljena građanima 27. juna u Beogradu jedan je od najupečatljivijih simbola nacionalnog jedinstva koji dosad nije viđen. Brojke koje je prate toliko su velike da ih je teško i zamisliti.
Kada se kaže da je zastava duga pola kilometra, mnogima to zvuči kao apstraktan podatak. Međutim, kada se prevede u slike koje svako može da razume, postaje jasno o kolikom simbolu je reč. Kada se razvije u ravnoj liniji, ova trobojka protezaće se od zgrade Vlade Srbije pa sve do raskrsnice kod Pionirskog parka.
Kada bi se njena površina uporedila sa stambenim prostorom, zauzimala bi čak 50 stanova od po 80 kvadrata. Još zanimljivije zvuči podatak da bi se od iste količine platna moglo sašiti više od 6.000 majica ili oko 1.200 muških odela.
Džin među zastavama
Sa svojih 500 metara dužine i devet metara širine, zastava zauzima površinu od čak 4.000 kvadratnih metara. To je više od deset košarkaških terena ili približno polovina fudbalskog igrališta. Ova koja će proći beogradskim ulicama 27. juna veća je od površine zastave koja se danas smatra najvećom i koja se vijori na jarbolu.
Reč je o zastavi Azerbejdžana u Bakuu čija je površina 3.236 kvadrata. Rekord drži Katar sa zastavom od 101.000 kvadratnih metara i Rumunija sa 79.000 kvadrata. Ipak, obe ove zastave razvijene su na zemlji 2013. godine i niko ih nije nosio. Naša trobojka svakako ulazi u red najvećih nacionalnih zastava koje će građani sami moći da nose.
Avioni i automobili
Ova trobojka duga je koliko gotovo devet najvećih aviona „Er Srbije” poređanih jedan iza drugog. Za istu dužinu bilo bi potrebno čak 125 novih automobila „fijat grande panda” proizvedenih u Kragujevcu.
Kada bi se ti automobili rasporedili u četiri kolone, pod zastavu bi moglo da stane oko 500 ovih vozila, ili 15 novih beogradskih tramvaja, ili oko 42 autobusa GSP jedan iza drugog.
Pod platno bi stalo neverovatnih 400 školskih odeljenja ili čak 10.000 mališana. To znači da bi pod jednom zastavom moglo da se okupi stanovništvo manjeg grada veličine Bele Crkve ili Sremskih Karlovaca. Takvo poređenje možda najbolje pokazuje koliko je zapravo velika površina koju trobojka pokriva.
Duža je i od Brankovog mosta za 50 metara, ali i od američkog nosača aviona „USS Nimic” za 167 metara.
Tri Kule Beograd
A šta bi bilo kada bi zastava mogla da stoji uspravno?
Najveći pravoslavni hram na Balkanu, Hram Svetog Save, visok je oko 82 metra do vrha krsta. Trobojka bi bila viša šest puta. Drugim rečima, bilo bi potrebno poređati šest hramova jedan na drugi da bi se dostigla njena dužina. Slična računica važi i za Kulu Beograd. Najviša zgrada u Srbiji visoka je 168 metara. Trobojka od pola kilometra bila bi gotovo tri puta viša. Kada bi se podigla vertikalno, nadvisila bi Kulu Beograd za više od 330 metara.
Poređenja sa svetskim znamenitostima još više otkrivaju njene razmere. Čak četiri puta je viša od Keopsove piramide. Ajfelova kula u Parizu visoka je 330 metara. Čuveni hotel „Burdž el Arab” u Dubaiju visok je 321 metar. Empajer stejt bilding sa antenom doseže 443 metra. Naša trobojka je samo osam metra manja od kule Tajpej 101. Jedino bi čuvena Burdž Kalifa u Dubaiju, visoka 828 metara, ostala nedostižna. Da bi se dostigao njen vrh, našoj zastavi nedostaje još 328 metara.
Zastava koja se gradi
Izrada zastave ovakvih razmera predstavljala je pravi tekstilni poduhvat. Za razliku od standardnih zastava koje nastaju u jednoj radionici za svega nekoliko sati, ovakav projekat zahtevao je dane predanog rada, precizno krojenje i koordinaciju većeg broja ljudi. Najpre su odvojeno pripremane crvena, plava i bela površina. Potom su se ogromne trake platna spajale u jedinstvenu celinu, ojačavale su se ivice, izradili porubi i ugradile dodatne trake koje omogućavaju lakše razvijanje i nošenje.
Kilometri konca
Malo ko razmišlja o tome koliko je konca potrebno za zastavu ovih dimenzija. Samo osnovni šavovi na spoljnim ivicama i spojevima između boja zahtevaju više kilometara štepova. Kada se dodaju dupli šavovi, ojačanja i zaštitni porubi, za izradu ovakve zastave utrošeno je neverovatnih deset kilometara konca.
Drugim rečima, kada bi se sav iskorišćeni konac razmotao u jednu liniju, protezao bi se kilometrima kroz grad. Na primer, od Skupštine Srbije pa čak do Zemuna!
Jedno od najzanimljivijih pitanja jeste kako bi ova zastava izgledala kada bi se postavila oko nekog od najpoznatijih državnih objekata. Grube procene pokazuju da bi ova trobojka mogla skoro dva puta da okruži zdanje Narodne skupštine Srbije.
Perimetar zgrade parlamenta procenjuje se na oko 220 do 250 metara. To znači da bi zastava nakon jednog punog kruga oko zgrade imala dovoljno dužine da završi do drugog. Takvo poređenje najbolje pokazuje koliko je zapravo velika.
Simbolika
Ova srpska trobojka epskih razmera, koja će biti razvijena 27. juna pod vedrim nebom Beograda, nije samo vizuelni spektakl, već duboki simbol istorijskog trajanja, ponosa i prkosa. Crvena, plava i bela boja utkane su u same temelje našeg identiteta, podsećajući nas na vrednosti slobode i zajedništva koje su generacije branile. Kada se ova zastava razvije nad prestonicom, ona postaje živo ogledalo naroda - znak da smo, bez obzira na sve razlike, ujedinjeni pod istim krovom tradicije i zajedničke budućnosti.
Ivan Čorbić